Kuva i piše:
Ana Ćubela
Kada kažete proso, većina ljudi prvo pomisli na hranu za papagaje. I
mnogo njih veruje da je njegova današnja upotreba u ljudskoj ishrani
samo pomodarstvo. Ali proso se zapravo mnogo duže koristi nego, na
primer, kukuruz.
Kada god sam pisala neki recept sa prosom, ja bih dodala neku
zanimljivu ili jako bitnu informaciju o prosu. Ali sam shvatila da je
potreban i tekst posvećen samo ovom malom zrnu, da bi sve bitno bilo na
jednom mestu. Svaka namirnica nosi sa sobom nešto dobro i nešto loše. I
ono što može meni da pomogne, nekom drugom može da odmogne. Sve zavisi
od zdravstvenog stanja osobe.
Čitajući o prosu, naišla sam na zanimljiv detalj iz naše istorije.
Nekada se verovalo da je ovo malo žuto zrno dobro za borbu protiv
veštica i zlih duhova. Kažu da se ugrađivalo čak i u temelje i bedeme da
čuva kuće i utvrđenja. A posebno su ga volele udavače (žene, obratite
pažnju) jer im je pomagao oko udaje. Mlade devojke bi ga posejale oko
plota i tri puta ponavljale: “Koliko ovde prosa i proštaca, onoliko me
prosilo prosilaca!” Pa vi vidite sad.
Proso je žitarica bogata mineralima, pre svega fosoforom i
magnezijumom, ali i kompleksom vitamina B. Do nas je došao iz Afrike i
Azije i nekada se koristio kao deo beskvasnih hlebova, pre nego što je
postao hrana za ptice i stoku. Kažu da su ga stari Kinezi smatrali za
jednu od pet svetih biljaka, pored soje, pirinča, pšenice i ječma.
Lako se uzgaja, ne zahteva posebna ulaganja, pa otuda verovatno
njegova pristupačna cena i povratak na naše astale. Cena se kreće oko
160 dinara za kilogram, ili manje, a kilogram poprilično dugo može da
traje. I postoji nekoliko vrsta, što do skoro nisam znala: obično proso,
muhar, bar proso i svetlo seme. Iako je proso bogato i biljnim
proteinima, puno je skroba, pa bi trebalo povesti računa kada izađete iz
restrikcije da li ćete i koliko ga koristiti za ručak.
Zbog visokog sadržaja salicilne kiseline proso se smatra pravim
kozmetičkim preparatom – odlično djeluje na nokte, kožu, kosu i zubnu
caklinu. I bez glutena je.
Negativne strane prosa
Ali proso ima i par loših karakteristika, a jedna od njih visok
glikemijski indeks, čak 70! I zato ga ne bi trebalo prečesto jesti, dok
oni koji imaju problem sa šećerom treba posebno da obrate pažnju.
A i onda kada ga jedete, nemojte da štetide na količini ili
sastojcima koje stavljate u ili uz njega, jer će od toga zavisiti koliko
brzo ćete biti gladni. Dok nisam počela da vodim računa o tome šta
jedem, o takvim stvarima nisam mnogo ni vodila računa. Ali koliko sve to
ima smisla shvatite kada ujutru počnete da unosite namirnice sa niskim
GI, odnosno one kod kojih se šećer polako razlaže. Sa takvim žitaricama
ostanete siti do ručka. Kada pojedete nešto što ima visok GI već posle
dva sata hoćete da pojedete nogu od stola. I zato proso često jedem sa
slaninom i kiselim mlekom ili proso sa jajima, da bi me barem te masnoće
održale do sledećeg obroka.
Druga negativna stvar kod prosa je to što sadrži goitrogene koji mogu
da poremete rad štitaste žlezde. Nije dokazano koliko se oni kuvanjem
deaktiviraju tako da ljudi koji imaju problem sa štitnjačom, moraju da
obrate pažnju.
I, proso, kao i sve ostale žitarice i mahunarke, pre upotrebe morate motopiti da biste
neutralisali fitinsku kiselinu, ovde pročitajte detaljno o tome.
Pored zrna prosa, možete da koristite griz ili brašno od prosa.
Proseno brašno
Brašno ima lepu žutu boju pa kada sa njim pravite proje izgledaju kao
da su od kukuruznog brašna. Ali ga ja nikad ne stavljam previše u
testa, jer gorči. Nekome gorči više, nekome manje, ukusi su različiti.
Vi ga iprobajte pa procenite samo koliko vama prija. I još jedna korisna
informacija: brašno od prosa nema gluten pa možete da očekujete da će
se od njega peciva mrviti, naravno ako ga stavite previše. Zato i jeste,
kao i kukuruzno brašno, odlično za proje ili mafine.