SUŠENJE CRNOG LUKA U DEHIDRATORU

Ovaj recept od prošle zime čeka da bude objavljen i sada je konačno došao red i na njega. 

Sušeni crni luk je odlična zamena za svež pogotovo u zimskom periodu kada nema zelenog luka na pijacama iako ova dva ne mogu da se uporede. Volim u proleće i leto da koristim svež mladi luk ali zimi mi više odgovara sušeni. Po meni prednost ovog je što ne morate da svaki čas trčite u radnu i kupujete po kilogram luka, jer nemate gde da ga čuvate, a još gore ako se prevarite pa kupite džakčić luka. Tek tada ako nemate ostavu, šta s njim. Zato odvojim malo vremena i osušim luk. Tako budem mirna cele godine. Ja sušim dva puta godišnje jer preko leta koristim svež, kojeg tada ima u izobilju na pijaci pa je šteta ne iskoristiti to, mada ja pored svežeg uvek dodam i 1 kašičicu sušenog jer jelu daje bogatiji ukus, a zavisi i od toga koliko koristite luk. A sada da predjemo na postupak sušenja, kako to ja radim.

POTREBNE NAMIRNICE:

- 3 kg crnog luka

PRIPREMA:

Crni luk očistiti od ljuske i operite.

Očišćene glavice luka stavite u vodu da ih pokrije i ostavite nekoliko sati da stoji u vodi jer na taj način se izvuče ljutina i nećete tokom sečenja morati da držite i maramicu zbog suza.

Uveče luk ocediti od vode i prosušiti papirnim ubrusom. 

Luk seckam na rebarca i to sa one strane gde je bila drška. Presečete glavicu na pola i na dasci secite luk. Nemojte ga skupljati u neku posudu već ga odmah rasporedjujte na police dehidratora. 

Slobodno gusto popunite police jer će luk tokom sušenja da se skupi.

Dehidrator možete da uključite odmah čim prvu policu popunite ili kada popunite sve. Na mom ima 5 polica. Kada ste složili sav luk uključite dehidrator na maksimalnu temperaturu koju ima. Kod mene je to 75 stepeni a tajmer podesite slobodno na maksimum, negde oko 14 časova. Toliko je od prilike i potrebno da se luk osuši.

U toku sušenja premeštajte police da bi se luk ravnomerno sušio jer prvo će se osušiti luk na polici koja je najbliža grejaču. Povremeno luk rukama rastresajte da bi se ravnomernije sušio. 

Kada dehidrator završi rad ako luk nije dovoljno suv ja ga prebacim u pleh od rerne na koji stavim papir za pečenje. Prethodno zagrejem rernu na 70 C stepeni, uključim ventilator i dovršim sušenje. Ovaj postupak traje vrlo kratko možda sat vremena, što zavisi od toga koliko se luk osušio u dehidratoru.

Ako nemate rernu sa ventilatorom nastavite sušenje u dehidratoru. Tajmer nameštajte po potrebi. Recimo na 1 sat pa ako je potrebno uključite ponovo na još jedan. 

Osušeni luk dobije žućkastu boju i bude hrskav. Ostavite ga da se ohladi i spakujte ga u papirnu kesu ili metalnu kutiju a može za čuvanje da posluži i staklena tegla. 

Deo luka meljem u mlinu za kafu u prah i to po potrebi u zavisnosti za šta se koristi. Deo možete dok je još hrskav rukama da usitnite na manje komade a deo da ostavite na rezance. 

Nikada nemojte da meljete veliku količinu jer se luk ovlaži pa može da se u teglici stvrdne. Ja sameljem koliko stane u jedan put u mlin za kafu i sipam u malu teglicu, koje dobijem od ćerke od kašica koje jede moj unuk. Povremeno promešam sadržaj i na taj način ga rastresem da se ne bi zgrudvao.

Luk će tokom stajanja pokupiti malo vlage i postati žilav ali to tako treba i ništa mu ne smeta. Kada ga dodate u jelo i pokvasi se on ponovo dobija na volumenu i svežini a jelu daje posebnu notu.
 
Za sušenje koristim noć jer je tada struja jeftinija. Ako se proces sušenja nije završio slobodno prekinite i sledeće veče nastavite.

Kroz slike sam otprilike pokazala kako se to radi. 

Ako se pitate da li se ovo isplati mogu samo da vam kažem da se meni isplati jer luk koristim dosta a da je već osušeni luk u radnji jako skup. I još nešto za ova 3 kg vam netreba veliko mesto za čuvanje do jedna veća metalna kutija ili tegla i uvek imate spreman, očišćen i iseckan luk i ne morate da ratujete sa ljuskama i ljutinom prilikom sečenja svaki put kada vam luk treba. 

Nadam se da vam je post bio od koristi.

Prijatno!