AKO JEDETE PROSO, OVO BI TREBALO DA ZNATE

 

Tekst je preuzet sa bloga o hrono ishrani Ane Ćubela.

 

Ako jedete proso, ovo bi trebalo da znate

Kuva i piše:

Ana Ćubela

Kada kažete proso, većina ljudi prvo pomisli na hranu za papagaje. I mnogo njih veruje da je njegova današnja upotreba u ljudskoj ishrani samo pomodarstvo. Ali proso se zapravo mnogo duže koristi nego, na primer, kukuruz.
Kada god sam pisala neki recept sa prosom, ja bih dodala neku zanimljivu ili jako bitnu informaciju o prosu. Ali sam shvatila da je potreban i tekst posvećen samo ovom malom zrnu, da bi sve bitno bilo na jednom mestu. Svaka namirnica nosi sa sobom nešto dobro i nešto loše. I ono što može meni da pomogne, nekom drugom može da odmogne. Sve zavisi od zdravstvenog stanja osobe.





Čitajući o prosu, naišla sam na zanimljiv detalj iz naše istorije. Nekada se verovalo da je ovo malo žuto zrno dobro za borbu protiv veštica i zlih duhova. Kažu da se ugrađivalo čak i u temelje i bedeme da čuva kuće i utvrđenja. A posebno su ga volele udavače (žene, obratite pažnju) jer im je pomagao oko udaje. Mlade devojke bi ga posejale oko plota i tri puta ponavljale: “Koliko ovde prosa i proštaca, onoliko me prosilo prosilaca!” Pa vi vidite sad.





Proso je žitarica bogata mineralima, pre svega fosoforom i magnezijumom, ali i kompleksom vitamina B. Do nas je došao iz Afrike i Azije i nekada se koristio kao deo beskvasnih hlebova, pre nego što je postao hrana za ptice i stoku. Kažu da su ga stari Kinezi smatrali za jednu od pet svetih biljaka, pored soje, pirinča, pšenice i ječma.
Lako se uzgaja, ne zahteva posebna ulaganja, pa otuda verovatno njegova pristupačna cena i povratak na naše astale. Cena se kreće oko 160 dinara za kilogram, ili manje, a kilogram poprilično dugo može da traje. I postoji nekoliko vrsta, što do skoro nisam znala: obično proso, muhar, bar proso i svetlo seme. Iako je proso bogato i biljnim proteinima, puno je skroba, pa bi trebalo povesti računa kada izađete iz restrikcije da li ćete i koliko ga koristiti za ručak.
Zbog visokog sadržaja salicilne kiseline proso se smatra pravim kozmetičkim preparatom – odlično djeluje na nokte, kožu, kosu i zubnu caklinu. I bez glutena je.

Negativne strane prosa

Ali proso ima i par loših karakteristika, a jedna od njih visok glikemijski indeks, čak 70! I zato ga ne bi trebalo prečesto jesti, dok oni koji imaju problem sa šećerom treba posebno da obrate pažnju.
A i onda kada ga jedete, nemojte da štetide na količini ili sastojcima koje stavljate u ili uz njega, jer će od toga zavisiti koliko brzo ćete biti gladni. Dok nisam počela da vodim računa o tome šta jedem, o takvim stvarima nisam mnogo ni vodila računa. Ali koliko sve to ima smisla shvatite kada ujutru počnete da unosite namirnice sa niskim GI, odnosno one kod kojih se šećer polako razlaže. Sa takvim žitaricama ostanete siti do ručka. Kada pojedete nešto što ima visok GI već posle dva sata hoćete da pojedete nogu od stola. I zato proso često jedem sa slaninom i kiselim mlekom ili proso sa jajima, da bi me barem te masnoće održale do sledećeg obroka.
Druga negativna stvar kod prosa je to što sadrži goitrogene koji mogu da poremete rad štitaste žlezde. Nije dokazano koliko se oni kuvanjem deaktiviraju tako da ljudi koji imaju problem sa štitnjačom, moraju da obrate pažnju.
I, proso, kao i sve ostale žitarice i mahunarke, pre upotrebe morate motopiti da biste neutralisali fitinsku kiselinu, ovde pročitajte detaljno o tome.
Pored zrna prosa, možete da koristite griz ili brašno od prosa.

Proseno brašno

Brašno ima lepu žutu boju pa kada sa njim pravite proje izgledaju kao da su od kukuruznog brašna. Ali ga ja nikad ne stavljam previše u testa, jer gorči. Nekome gorči više, nekome manje, ukusi su različiti. Vi ga iprobajte pa procenite samo koliko vama prija. I još jedna korisna informacija: brašno od prosa nema gluten pa možete da očekujete da će se od njega peciva mrviti, naravno ako ga stavite previše. Zato i jeste, kao i kukuruzno brašno, odlično za proje ili mafine.